![\"\"](\"https:\/\/strugari.me\/rodoslov\/wp-content\/uploads\/vignette.png\")
Stanoje Sekulin imao je sinove: \u0110ikana, Radetu i Sekulu. Od Sekule nije ostalo nasljednika. Od \u0110ikana je ogranak Nikoli\u0107i, a od Radete su ogranci Dragi\u0107evi\u0107i i Todorovi\u0107i.<\/p>\n\n\n\n
Radeta je imao sinove Dragi\u0107a i Todora. Od Dragi\u0107a se razvio ogranak Dragi\u0107evi\u0107i. Dragi\u0107 je umro u mladim godinama, a imao je sinove Vuka i Matija\u0161a. Oni su kao djeca ostali bez oca, pa se njihova majka preudala u Dobrsko Selo, za nekog Rada Piperovi\u0107a. Kada se preudala, oba sina (Vuka i Matija\u0161a) je povela sa sobom, gdje su se i podizali dok su odrasli za samostalan \u017eivot. Vratili su se na svoje imanje tek kada im je o\u010duh umro, od kojega naslijedi\u0161e neku imovinu kod Plijevora, kao i isto\u010dni dio koji razdvaja Mekava\u010dki potok od ostale dobrske imovine do na Belovu skalu pod Pavlovom glavom, kao i mlin na izvoru Mekavcu. Matija\u0161 je imao sina Nikolu.<\/p>\n\n\n\n
Vuko Dragi\u0107ev imao je sinove Rada i Stanoja. Od Stanoja nije ostalo nasljednika. Rade je imao sinove: Marka, Sava, Andriju i Vuka.<\/p>\n\n\n\n
Marko Radov je imao sinove Ivana i Joka. Od Joka nije ostalo nasljednika.<\/p>\n\n\n\n
Ivan Markov imao je sina \u0110ura, a \u0110uro Filipa i Joka. Joko je umro 1859. godine od rana zadobijenih u grahovskoj borbi 1858. godine.<\/p>\n\n\n\n
Filip Ivanov je umro 1908. godine. U\u010destvovao je u ratovima od 1862. do 1880. godine. Bio je hrabar i pouzdan vojnik, kao i ugledan plemenik. Imao je sinove: Nikolu, Mrka i Vuka.<\/p>\n\n\n\n
Nikola je imao sina Mrka, koji je prodao svoje imanje i prije\u0161ao na stanovanje u Dru\u0161i\u0107e, kod ro\u0111aka Nikole Savova, zatim kod Mitra Pekova u Dodo\u0161e, odakle prije\u0111e u Dujevu, kod zeta Luke Jokova \u0110ura\u0161kovi\u0107a. Tu je i umro 1920. godine, a sahranjen je na Gornjem Ceklinu.<\/p>\n\n\n\n
Mrkan Filipov je umro od kolere 1867. godine, a Vuko 1899. godine. Od njih nije ostalo naslje\u0111a, i tako se ugasilo ognji\u0161te Mrka Radova.<\/p>\n\n\n\n
Savo Radov je imao sinove: Matija\u0161a, Toma\u0161a i Peri\u0161u. Peri\u0161a je poginuo 1787. godine, ubili su ga Kavari\u0107i za krvnu osvetu.<\/p>\n\n\n\n
Matija\u0161 Savov imade sinove: Marki\u0161u, Luku, \u0110ura i Petra. Luka i \u0110uro su umrli bez nasljednika. Petar je imao sina Nikolu.<\/p>\n\n\n\n
Marki\u0161a Matija\u0161ev imao je sinove Andriju i Belana. Andrija je imao sina \u0110ura, koji je umro 1918. godine. \u0110uro je imao sinove Jovana i Bla\u017ea.<\/p>\n\n\n\n
Jovan \u0110urov je ro\u0111en 1901. godine u Dru\u0161i\u0107ima. Preselio se 1928. godine u Sentu gdje je dobio zemlju kao dobrovoljac. Tamo je \u017eivio do 1941. godine. Poslije kapitulacije biv\u0161e dr\u017eave 1941. godine porodica mu je otjerana sa zemlje i do\u0161la je na Gornji Ceklin. Jovan je bio mobilisan (bio je u Danilovgradu) i u aprilskom ratu bio je na albanskom frontu. U\u010desnik je trinaestojulskog ustanka, a poslije je uhap\u0161en i otjeran u logor, u Albaniju, gdje je ostao do decembra 1941. godine. Tada se vratio, ponovo pri\u0161ao partizanima i bio u Lov\u0107enskom odredu do odstupanja za Bosnu, aprila 1942. godine. Tada je ostao na terenu. Ponovo je stupio 1944. godine u Lov\u0107enski odred, u kojemu je bio obavje\u0161tajac i intendant bataljona do oslobo\u0111enja Podgorice 1944. godine. Kao obavje\u0161tajni oficir bio je na teritoriji sreza cetinjskog i podgori\u010dkog. po oslobo\u0111enju Podgorice 1945. godine oti\u0161ao je za Beograd i, po zadatku, u Sremsko-mitrova\u010dko vojno podru\u010dje, gdje je ostao do oktobra 1945. godine. Tada je demobilisan kao starije godi\u0161te i ratni vojni invalid, i vratio se na svoje imanje u Sentu. Tu je ostao do 1971. godine, a zatim se nastanio u Beogradu. U Armiji je imao \u010din poru\u010dnika, a za ratne i mirnodopske zasluge odlikovan je Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod II reda. Dobio je i niz drugih priznanja: Gradskog dobora Sente za 20. godi\u0161njicu oclobo\u0111enja i jubilarnu medalju za 25. godi\u0161njicu oslobo\u0111enja Sente, Plaketu grada Beograda za 30. godi\u0161njicu oslobo\u0111enja (soc. izgradnje), Pozla\u0107enu plaketu Op\u0161tine \u010cukarica (kao dobrovoljni davalac krvi), kao i vi\u0161e pohvala za dru\u0161tveno \u2013 politi\u010dki rad. \u010clan je SKJ. Ima sinove: Mihaila, Bo\u017eidara, Iliju i Vasilija.<\/p>\n\n\n\n
Mihailo Jovanov, ro\u0111en 1932. godine u Senti, zavr\u0161io je ekonomski fakultet i radi u Beogradu. \u010clan je SKJ. Ima sina Jovana, koji je ro\u0111en 1970. godine.<\/p>\n\n\n\n
Ilija Jovanov, ro\u0111en 1936. godine u Senti, zavr\u0161io je ekonomski fakultet i radi u Beogradu. \u010clan je SKJ. Ima sina Sini\u0161u, koji je ro\u0111en 1967. godine.<\/p>\n\n\n\n
Bo\u017eidar Jovanov, ro\u0111en 1934. godine u Senti, zavr\u0161io je arhitektonsku \u0161kolu i radi u Subotici. \u010clan je SKJ. Ima sina Nenada, ro\u0111enog 1959. godine, koji je zavr\u0161io tehni\u010dku \u0161kolu.<\/p>\n\n\n\n
Vasilije Jovanov, ro\u0111en 1938. godine u Senti, zavr\u0161io je maturu i radi u Parizu. Ima sina Filipa, koji je ro\u0111en 1974. godine.<\/p>\n\n\n\n
Belan Matija\u0161ev imao je sina Bogdana, a Bogdan Luku. Stanovali su na Basi. Luka je prodao imanje na Basi i preselio se u Rva\u0161e, na imanje kupljeno u Luke Ivanova Strugara. Imao je sina Bla\u017ea. Bla\u017eo je 1907. godine oti\u0161ao u Sjevernu Ameriku i tamo ostao, pa se o njemu vi\u0161e nije znalo, kao ni da li je od njega ostalo poroda.<\/p>\n\n\n\n
\u0110ukan Belanov imao je sina Milo\u0161a, a Milo\u0161 sinove Iliju i Ivana. Ivan se odselio u Dodo\u0161e, pa u Vranjinu i Virpazar. Umro je u Dru\u0161i\u0107ima.<\/p>\n\n\n\n
Ilija Milo\u0161ev je \u017eivio u Dru\u0161i\u0107ima i bio je dobrostojan. Uvijek je bio dobro odjeven i naoru\u017ean, u \u010demu je posebno u\u017eivao. Umro je u Dru\u0161i\u0107ima bez nasljednika. Dio bogatog imanja sa ku\u0107om ostavio je ro\u0111aku Savu Ba\u0107ovu Strugaru. Drugi dio imanja ostavio je Savu s nalogom da se unovci i da se od toga novca na Rva\u0161kom Ublu podigne \u0161kola sa natpisom: \u201cOvaj prosvjetni dom podi\u017ee sa zavje\u0161tanjem Ilije Milo\u0161eva Strugara iz Dru\u0161i\u0107a 1904. godine, za njegovu du\u0161u i pomen, a po nastojanju Sava Ba\u0107ova Strugara kao punomo\u0107nika i rukovaoca Ilijine posmrtne ostav\u0161tine\u201d. Kroz ovu \u0161kolu je pro\u0161ao i opsimenio se niz generacija, od 1904. godine, iz sela: Rva\u0161a, Bobije, Dru\u0161i\u0107a, Meteriza i Dobrske \u017dupe, sve dok nije sagra\u0111ena nova \u0161kola u Rva\u0161ima.<\/p>\n\n\n\n
Toma\u0161 Savov je imao sinove Ba\u0107a (Bogdana) i Bla\u017ea.<\/p>\n\n\n\n
Ba\u0107o Toma\u0161ev je imao sina Sava. Savo je \u017eivio u Dru\u0161i\u0107ima. U\u010destvovao je u ratovima 1875. do 1880. godine i kao hrabar vojnik odlikovan Srebrnom medaljom. Imao je sinove: Nikolu, Anta, Bo\u0161ka i Jovana.<\/p>\n\n\n\n
Nikola Savov je bio vrijedan doma\u0107in i hrabar vojnik. U\u010destvovao je u sva tri rata od 1912. do 1916. godine. Bio je predsjednik \u017eupske op\u0161tine. Na tom je polo\u017eaju bez ikakve svoje krivice poginuo 17. maja 1922. godine u Dru\u0161i\u0107ima. Ubi ga Savo Jokov Dajkovi\u0107, zbog toga \u0161to je Nikola kao predsjednik op\u0161tine bio pozvan na uvi\u0111aj, povodom neke razmirice izme\u0111u Sava i familije brata mu Pera. Nikola je imao sinove: Peri\u0161u, Vasa i Marka.<\/p>\n\n\n\n
Marko Nikolin je ro\u0111en 1917. godine u Dru\u0161i\u0107ima. Za vrijeme okupacije, poslije ustanka, uhap\u0161en je i interniran u Italiju, pa je poslije kapitulacije te zemlje 1943. godine stupio u partizane i 2. marta 1944. godine poginuo u Italiji. Peri\u0161a se nije \u017eenio.<\/p>\n\n\n\n
Vaso Nikolin je ro\u0111en 1914. godine u Dru\u0161i\u0107ima. U\u010desnik je NOR od 1941. godine, i bio je aktivni oficir JNA. Imao je \u010din kaptana I klase. Slu\u017ebovao je u vi\u0161e mjesta do penzionisanja. Bio je \u010dlan SKJ, a za ratne i mirnodopske zasluge odlikovan je sa dvije Medalje za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva III reda, Ordenom zasluge za narod III reda, Medaljom Ota\u010destvene fronte 1944-1945 i medaljom za 10. godi\u0161njicu Armije. Umro je 1974. godine. Ima sinove: Nikolu, Du\u0161ana i Predraga.<\/p>\n\n\n\n
Nikola Vasov, ro\u0111en 1946. godine, izu\u010dio je za gra\u0111evinskog tehni\u010dara. On ima sinove Marka i Vasa. Du\u0161an je ro\u0111en 1950. godine, a izu\u010dio je za hemijskog tehni\u010dara. Ima sina Gorana. Predrag, ro\u0111en 1953. godine, izu\u010dio je za automehani\u010dara. Svi \u017eive u Titogradu.<\/p>\n\n\n\n
Anto Savov, ro\u0111en 1877. godine, u\u010destvovao je u ratovima protiv Turaka 1912. do 1913. i u prvom svjetskom ratu 1914. do 1916. godine. Strijeljan je u Dru\u0161i\u0107ima od strane okupatora 1941. godine. Imao je sinove: Petra, Mila i Vida.<\/p>\n\n\n\n
Vido Antov, ro\u0111en 1922. godine, uhap\u0161en je od strane italijanskih okupatora 1941. godine. Umro je u zatvoru u Tirani 1942. godine.<\/p>\n\n\n\n
Milo Antov je ro\u0111en 1911. godine. Bio je putar, a umro je 1968. godine. Ima sinove \u0110oka i Branka. \u0110oko je ro\u0111en 1949. godine, zavr\u0161io je industrijsku \u0161kolu (obu\u0107arski zanat) i radi u \u201cKo\u0161uti\u201d u Cetinju; ima sina Vlada, koji je ro\u0111en 1977. godine. Branko, ro\u0111en 1953. godine, zavr\u0161io je industrijsku \u0161kolu, bravarski zanat.<\/p>\n\n\n\n
Petar Antov, ro\u0111en 1907. godine u Dru\u0161i\u0107ima, zvar\u0161io je osnovnu \u0161kolu i \u0161kolu za gra\u0111evinskog nadzornika. Bio je na radu kod JNA, pri komandi in\u017eenjerije. Pripadao je NOP od 1941. godine do odstupanja za Bosnu 1942. godine, pa je ponovo pri\u0161ao partizanima 1944., i u NOV ostao do oslobo\u0111enja 1945. godine. U ribarstvu je radio za NOP. Penzionisan je 1961. godine. Ima sinove Radovana i Luku.<\/p>\n\n\n\n
Radovan Petrov, ro\u0111en 1950. godine, zavr\u0161io je industrijsku \u0161kolu, a na slu\u017ebi je u Sekretarijatu unutra\u0161njih poslova u Titogradu (milicioner). Ima sina Dragana, koji je ro\u0111en 1978. godine. Luka Petrov je ro\u0111en 1956. godine, izu\u010dio je za ma\u0161inskog tehni\u010dara.<\/p>\n\n\n\n
Bo\u0161ko Savov, ro\u0111en 1885. godine, u\u010desnik je rata protiv Turaka 1912. do 1913. i prvog svjetskog rata 1914. do 1916. godine. Umro je 1963. godine, a ima sina Petra, koji je ro\u0111en 1912. godine. Petar je zavr\u0161io osnovnu \u0161kolu i tri razreda gimnazije. U\u010desnik je aprilskog rata 1941., kao i trinaestojulskog ustanka 1941. godine. Ima sinove Jovana i \u0110or\u0111ija. Jpvan je ro\u0111en 1967., a \u0110or\u0111ije 1969. godine.<\/p>\n\n\n\n
Jovan Savov, ro\u0111en oko 1895. godine, u\u010destvovao je u ratu protiv Turaka 1912. do 1913., kao i u prvom svjetskom ratu 1914. do 1916. godine. Bio je protivnik NOP, pa je odstupio 1944. godine.<\/p>\n\n\n\n
Andrija Radov je imao sinove: Marka, Ivana i \u0160utana. Sva trojica su se odselila iz Dru\u0161i\u0107a u Salkovinu, 1825. godine, a 1840. godine, poslije \u010duvene bitke u tome selu, preseli\u0161e se u selo Dodo\u0161e. Tu su sagradili ku\u0107u \u201cu kre\u010du\u201d. Takvih ku\u0107a je tada u Dodo\u0161ima sagra\u0111eno sedam. One su za tada\u0161nje vrijeme bile veoma \u010dvrste i pode\u0161ene za odbranu (sa pu\u0161karnicama), ako Turci napadnu Dodo\u0161e. Vjerovatno su za to imali pouku iz krvave bitke na Salkovini i zatvaranja 26 ceklinskih junaka u \u010duvenom \u0106ederevi\u0107a ku\u0107i\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n
Marko, najstariji sin Andrije Radova, umro je bez nasljednika, kao i njegov brat \u0160utan.<\/p>\n\n\n\n
Ivan Androv imao je sina Peka, veoma mirna, po\u0161tena i dobrostojna plemenika, \u010dije su po\u0161tenje i dobro\u010dinstvo bili ogla\u0161eni u plemenu i okolini. U\u017eivao je ugled i kod gospodara Crne Gore, knjaza Nikole, koji je iz obzira prema njemu njegova sina Nikolu po\u0161tedio moralne kazne. Peko je, i pored svoga bogatog imanja, umro u o\u010dajanju, usljed nepravde koju mu u\u010dini\u0161e onda\u0161nje vlasti, pa i sam gospodar. Peko je kulturnom zdanju \u201cZetski dom\u201d u Cetinju prilo\u017eio srebrnu pu\u0161ku od 100 talijera i dva debela vola (\u201cSlike iz pro\u0161losti Ceklina\u201d, strana 197).<\/p>\n\n\n\n
Peko je imao sinove Nikolu i Mitra. Nikola je u\u010desnik rata protiv Turaka 1912. do 1913. i prvog svjetskog rata 1914. do 1916. godine. Poslije oslobo\u0111enja 1918. godine bio je u \u017eandarmeriji. Slu\u017ebovao je u pe\u0107i i u drugim mjestima, a stalno se nastanio u Danilovgradu. Nikola se dva puta \u017eenio. Od prve \u017eene imao je sina Luku, koji je \u017eivio u Dodo\u0161ima i bolovao od epilepsije (padavice). Pao je u oganj i od povrede umro 1929. godine. Nije imao mu\u0161ke djece. Sa drugom \u017eenom Nikola je imao sinove: Vasa, Mihaila, Du\u0161ana i \u0110oka.<\/p>\n\n\n\n
Vaso Nikolin je ro\u0111en 1923. godine u Danilovgradu. Zavr\u0161io je vi\u0161u komercijalnu \u0161kolu. U\u010desnik je NOR od 1941. godine. Uhp\u0161en je 1941. godine i osu\u0111en od strane italijanskog vojnog suda na dvadeset godina robije, pa je deponovan na izdr\u017eavanje kazne u Italiju, gdje je oslobo\u0111en od italijanskih partizana i uklju\u010dio se u brigadu \u201cGaribaldi\u201d u kojoj je ostao sve dok je pre\u0161ao u Prvu tenkovsku brigadu NOV Jugoslavije, koja je formirana u Italiji. Sa njom je do\u0161ao u domovinu. U tenkovskim jedinicama ostao je do 1. maja 1947. godine. Tada je demobilisan. Za ratne zasluge odlikovan je Medaljom za hrabrost. Radio je u Danilovgradu, a u Pe\u0107i je bio u slu\u017ebi osiguravaju\u0107eg zavoda, gdej je i penzionisan 1973. godine. \u017divi u Danilovgradu. Ima sina Iliju. Ilija je ro\u0111en 1951. godine, a izu\u010dio je zanat za metalostrugara.<\/p>\n\n\n\n
Mihailo Nikolin je ro\u0111en 1925. godine u Danilovgradu. Tu je zavr\u0161io osnovnu \u0161kolu i malu maturu. U\u010desnik je NOB od 1943. do zavr\u0161etka rata 1945. godine, kada je ranjen. Dugo je radio u Pe\u0107i, gdje i \u017eivi. \u010clan je SKJ. Ima sinove Bo\u0161ka i Slobodana. Bo\u0161ko, ro\u0111en 1950. godine, zavr\u0161io je trgova\u010dku \u0161kolu i radi u Danilovgradu. Slobodan, ro\u0111en 1952. godine, zavr\u0161io je industrijsku \u0161kolu, pa je oti\u0161ao u Sjevernu Ameriku.<\/p>\n\n\n\n
Du\u0161an Nikolin, ro\u0111en 1925. godine (blizanac sa Mihailom), izu\u010dio je za VK elektri\u010dara. Radi i \u017eivi u Danilovgradu. Ima sina Ranka.<\/p>\n\n\n\n
\u0110oko Nikolin je ro\u0111en 1931. godine u Danilovgradu. Bio je radnik. Umro je 1976. godine.<\/p>\n\n\n\n
Mitar Pekov je ro\u0111en 1877. godine. U\u010desnik je rata protiv Turaka 1912. do 1913., kao i prvog svjetskog rata 1914. do 1916. godine. \u017divio je u Dodo\u0161ima, a umro je 1927. godine. Imao je sinove: Pera, Bla\u017ea, Steva, Pavla i Stanka.<\/p>\n\n\n\n
Pero Mitrov, ro\u0111en 1901. godine u Dodo\u0161ima, bavio se zemljoradnjom i ribolovom. Bio je simpatizer NOP, pa je 1944. godine uhap\u0161en. Poslije pu\u0161tanja iz zatvora iste godine od posledica je umro. Imao je sinove Marka i Vida. Marko Perov, ro\u0111en 1922. godine u Dodo\u0161ima, u\u010desnik je NOB od 1941. do 1942., dok su partizani odstupili za Bosnu, a ponovo je stupio u partizane 1944. godine i ostao u Armiji do 1947. godine, kada je demobilisan. U ratu je ranjavan, pa je ratni vojni invalid. Ima sina \u017deljka, koji je ro\u0111en 1969. godine, u\u010denik.<\/p>\n\n\n\n
Vido Perov je ro\u0111en 1935. godine u Dodo\u0161ima, gdje je zavr\u0161io osnovnu \u0161kolu. Bio je u podoficirskoj \u0161koli u Ljubljani, a poslije je zavr\u0161io pravni fakultet. Radi u Zrenjaninu, u okviru narodne odbrane.<\/p>\n\n\n\n
Bla\u017eo Mitrov je ro\u0111en 1907. godine u Dodo\u0161ima. Bavi se zemljoradnjom, u istom selu. Ima sinove: Jovana, Branka i Nikolu. Jovan, ro\u0111en 1940. godine, zavr\u0161io je podoficirsku \u0161kolu i aktivno radi u JNA. Ima sina Zorana, koji je ro\u0111en 1967. godine. Nikola, ro\u0111en 1943. godine u Dodo\u0161ima, zavr\u0161io je vi\u0161u pomorsku \u0161kolu. Branko, ro\u0111en 1946. godine, zavr\u0161io je srednju \u0161kolu, a radi u Njema\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n
Stevo Mitrov, ro\u0111en 1910. godine u Dodo\u0161ima, u\u010desnik je NOR od 1941. godine, ratni je vojni invalid. Odmah poslije oslobo\u0111enja 1945. godine sa porodicom se nastanio u Cetinju i radio u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova SRCG kao slu\u017ebenik do 1961. godine. Tada se preselio u Beograd, pa u Zemun, gdje \u017eivi kao penzioner. Ima sina Dragoljuba. Dragoljub je ro\u0111en 1939. godine. Studirao je u Beogradu i izu\u010dio za in\u017eenjera arhitekture. Ima sina Predraga, koji je ro\u0111en 1972. godine. Svi \u017eive u Zemunu.<\/p>\n\n\n\n
Pavle Mitrov, ro\u0111en 1914. godine u Dodo\u0161ima, bavio se zemljoradnjom i ribolovom. Bio je \u010dlan KPJ od prije rata, a u\u010desnik je NOR od 1941. godine. Uhap\u0161en je 1942. godine i strijeljan 3. maja iste godine.<\/p>\n\n\n\n
Stanko Mitrov, ro\u0111en 1919. godine u Dodo\u0161ima, za vrijeme aprilskog rata 1941. godine, zatekao se na odslu\u017eenju vojnog roka i u\u010detvuje u tome ratu. Tada je zarobljen od strane Njemaca, pa je ostao u logoru ratnih zarobljenika sve do oslobo\u0111enja 1945. godine. Tada se vratio ku\u0107i. Kasnije se naselio kao kolonista u Vojvodini, u Lov\u0107enac. Radio je u zemljoradni\u010dkoj zadruzi. \u017divi kao penzioner u Lov\u0107encu. Ima sinove Vladimira i Voja. Vladimir je izu\u010dio za in\u017eenjera agronomije, a Vojo za ljekara. Svi \u017eive u Lov\u0107encu.<\/p>\n\n\n\n